• pd-vilina-vodica-5
  • pd_vilina_vodica_2
  • pd_vilina_vodica-6
  • pd_vilina_vodica-7
  • pd_vilina_vodica_8

vojvodjanska-treking-liga

Покровитељи Буковачког маратона

PSV.jpg

Huascaran 2013

Ко је на вези

We have 20 guests and no members online

988661
Your IP: 54.162.15.31
Server Time: 2018-09-21 22:04:46

КАБЛАР – АЛПИНИСТИЧКО ПЕЊАЊЕ СМЕРИ

9-11. априла 2010. године

 

Учесници: Зоран Марковић, Мишо Николић, Александра Буњевчев, Слађана Калањ

 

Четворочлана екипа кренула је из Новог Сада пут Овчар бање, Сандра и ја аутобусом, док су Зоран и Мишо, покупивши опрему и ранчеве, кренули колима. У плану је било пењање стена Каблара. Предвече стижемо на одредиште, смештамо се и договарамо о сутрашњем дану.

Суботње јутро је почело местимично облачно, није најављивало сунчан дан мада нас је време ипак послужило. Око 10 сати стижемо до почетка Моравске смери. Смер је дужине око 90 метара. Тежина смери је 2 и 3 са елементима 4-ворке. Киша почиње да сипи па је онда ветар одува, неизвесно да ли ће се појачати, али ипак пријатно време за пењање. Зоки креће да пење први, Мишо осигурава, док Сандра и ја пењемо као треће.

Након што је Зоки попео дужину ужета следећа креће Сандра. Код последњег клина, на око 30 метара висине од Миша и мене, одрања се камен а за њим креће и стена. На повик упозорења Мишо муњевито реагује, успева да ме гурне уз стену како би ме заштитио а затим је, пошто је био осигуран ужетом, и сам одскочио пар метара даље у сипар. Било је у питању само пар секунди а све је могло и другачије да се заврши...Мишо добија ударац у ребра, док сам ја осетила жесток ударац у леђа.

Сви смо били видно уздрмани догађајем. Прегледам рану јер је гардероба била поцепана до коже. Црвенило, огреботине и мања рана која је крварила у пределу лопатице. Осећам јак бол у пределу кичменог стуба али како сам се могла померати лаички закључујем да је вероватно у питању  прелазни бол од ударца и да је све прошло без последица. 

 Опорављамо се од шока и ја крећем да се пењем. Невероватно како адреналин у тренуцима пењања може да заглуши било какву бол и да се остане фокусиран на садашњи моменат...Сви смо успешно испењали Моравски смер.

Након тога прелазимо на Студенску смер која је исте тежине али дужине око 200 метара. Ова смер се завршава скоро при врху Каблара.

 

  

 

Невероватна је привилегија бити у могућности да се пењу стене, доживети тај осећај стопљености са природом, потпуну концентрацију уз осећај координисаних покрета сваког дела тела. У сваком тренутку мисли су усредсређене на пењање и покрете а сва чула се изоштравају и прате дешавања у телу и природи. А онда је ту и као награда прелеп поглед на некој стени на коју само птица може слетети, као део природе издвојен само за твоје очи. Невероватан доживљај, мада морам рећи овај пут је за мене био мало пољуљан боловима у кичми.

Након испењане смери, око 20 часова стижемо на врх Каблара, таман на време да ухватимо последње зраке сунца и видимо прелепе меандре Мораве.

Пут назад који је Зоки изабрао такође је био интересантан, скоро па као да смо отпењавали стене.

У недељу смо разгледали Овчар бању и гледајући обележене алпинистичке смери на Каблару  планирали следећа пењања.

Све у свему, незабораван викенд, лепо пењање и добро друштво обележили су овај викенд, само да одрон није замутио уживање али и то је део ризика који сваки алпиниста преузима када се упушта у ове воде.

На жалост, након снимања кичме, ипак сазнајем да оштар бол није само од ударца већ да је у питању „fractura processus spinosus vert. Тh IV, V i VI прелом наставaка 4., 5. и 6. кичменог пршљена. Следи дуг опоравак у кревету...

Да је алпинизам опасан и непредвидив спорт показује и овај викенд, али ја једва чекам следећу авантуру!

 

(Више фотограгија о овој акцији можете видети у галерији )

 

Слађана Калањ