• pd-vilina-vodica-5
  • pd_vilina_vodica_2
  • pd_vilina_vodica-6
  • pd_vilina_vodica-7
  • pd_vilina_vodica_8

vojvodjanska-treking-liga

Покровитељи Буковачког маратона

PSV.jpg

Huascaran 2013

Ко је на вези

We have 37 guests and no members online

996147
Your IP: 54.146.195.24
Server Time: 2018-11-13 18:38:39

Словенија 2010.

Логарска долина, Мала и Велика планина

26.-30.мај 2010. године

 

     Сасвим случајно сам сазнала и одлучила да кренем у нову авантуру са непознатим друштвом у непознатом правцу. Ово путовање је по много чему било занимљиво…Кренули смо преко Загреба, Марибора ка Цељу, успут смо обишли Вински подрум и дегустирали вина и храну….Стигосмо у Логарску долинуну (837 мнв), срце Савињских Алпа, 160 км удаљену од Загреба, а 80 км од Цеља.

 

        

     Клисура која води ка Логарској долини, је тако тесна, да у њу једва стају кривудави пут и танушна  река Савиња, а са окомитих стена, почињу да се сливају водопади, који негде у ово време и оживе.

     Пут, који даље води уз Савињу, води кроз густу шуму и планину. Савињске Алпе и Камнишке Алпе, затварају излаз из мале Логарске долине. Неки у дом Планинчев,  а неки у ловачки дом одлазе, све је чисто, мирисно, мами тишина…

       

     Након одмора крећемо ка водопаду Ринка, па на врх Окресељ (1396 мнв), где након неколико пауза у више паланинарских домова, кроз шуму и опојне мирисе добијамо додатни мотив, два планинара ентузијаста одлучују да попну један од многобројних врхова. Не баш са пуном опремом, снегом који клизи, али стрпљиво и ранаца пуних хране, успевамо, стижемо на врх Савињско седло (2001 мнв)., са савладаном висинском разликом од 1164 м.

 

       


     Сутрадан смо хтели да пењемо врх Крофничку, или неки близак њему, али нас је водич одговорио, због кише и снега да пођемо са осталима из групе на Малу и Велику планину..

Потпуни антистрес програм, мир и тишина, нигде живе душе. Предивна чистина, један огромни пашњак на неких 1400м надморске, са прелепим дрвеним планинским кућама, густа шума, а потом наставак до врха натенане, са кога се простире поглед, рај…Пољане, пашњаци, спремни чекају сезону, која ускоро почиње, можда смо је ми и отворили.

 

 

     Последњег дана одлазимо у Олимје, обилазимо бенедиктански манастир из 17. века, потом обилазимо фабрику чоколаде, вински подрум. Потом се одлази у Подчетртек, најлепши градић у Европи, где су топли извори, купање и ручак, шетња и полазак истим путем кући…

 За мене је време стало на кратко…Могла бих опет…

                                              

                                                                 Раковић Љубица