• pd-vilina-vodica-5
  • pd_vilina_vodica_2
  • pd_vilina_vodica-6
  • pd_vilina_vodica-7
  • pd_vilina_vodica_8

vojvodjanska-treking-liga

Покровитељи Буковачког маратона

PSV.jpg

Huascaran 2013

Ко је на вези

We have 45 guests and no members online

988629
Your IP: 54.162.15.31
Server Time: 2018-09-21 21:35:28

Бјеласица 2010

мистерија Шишког језера

 

   Обично када дође месец децембар, на планинама се очекују и први снегови… тако је било и овога пута. Место већ познато, датум се не мења из године у годину, акција већ позната, људи увек ведри и расположени за нове авантуре по толико нам познатој Бјеласици… ипак није све било баш тако исто!!!

   Окупили смо се 02. децембра увече  на железничкој станици у Новом Саду, одакле акција званично и почиње… и завршава се! Целу ноћ се путује возом до Мојковца (820мнв), где стижемо око 7.30 часова,  уз мало кашњења дочекала нас је киша… После једночасовне паузе, спремни све са кабаницама, полазимо према планинарском дому “Џамбас”(1432мнв), удаљен је 12км у планини. Око 11.30h стижемо и смештамо се у дому. Киша је падала већину пута и остатак дана…”време није обећавало…” После заслуженог одмора у дому настављамо са активностима, без обзира на кишу која и даље пада. Кренули смо на врх Мучницу (1809мнв). До самог врха није тешко доћи, али сам његов назив говори да смо се и овога пута поштено намучили. Прошли смо преко извора Вилина Вода, који се налази нешто испод самог врха. Киша и даље пада, ветар појачава… на самом врху удари ветра били су 60-80km\h. Брзо смо се спустили у дом добро смрзнути, мокри и продувани од ветра. Остатак дана и вечери проводимо уз дружење у дому.

   Други дан на Бјеласици освануо је са снегом, све је бело, а он још пада (права вејавица). После домаћег доручка, сви планинари су кернули на пешачење према Бјелогривцу(1970мнв). После 1h пешачења  следи краћа  пауза код катуна, испод самог почетка  гребенског успона према врху!

 

   Јак ветар, вејавица и снег отежавали у успон према врху!!! Велики део групе на врх излази заједно… око 11.15h затим следи сликање, мали предах и спуштање са врха према Огорелицама 1986мнв. Ветар је и даље дувао, видљивост је била смањена, ходање је по таквом терену представља нешто веома необично и могу рећи чудно, јер једноставо немате орјентацију у простору… а крећете се према напред!

   На Огорелицама следи планинарски ручак с’ ногу, у заветрини са пуно снега, магле… мало окрепљење вреди у овако суровим условима! Настављамо према Шишком језеру, спуштамо се према катуну у нади да ће нас прави пут одвести на само Шишко језаро! Нисмо ишли у добром правцу… магла је опет узела свој део из природе…

Уз употеребу мапе, компаса, лутања и провере терена успевамо да прођемо на 150м ваздушне линије од самог језера, и наравно да га промашимо јер је пут којим смо се пењали и добијали на висини враћао на Огорелице са којих смо се спустили. Тачније тим путем смо требали да се спуштимо на језеро... да ли је ово само игра природе… наша непажња или мистерија Шишког језара… остаје да се провери неки други пут!!!

   Даље смо пут наставили, истим потоком… док на изохипси нисмо наишли на маркирану стазу која води до планинарског дома Џамбас, подно врха Бјелогривца, преко Маринковца! У дом смо се вратили у 15.30h.

 

   Недеља је била испланирана за Турјак 1912мнв, од дома смо кренули уз мало кашњење целе групе… Али то већ по првом изласку сунчевих зрака није сматало никоме! Дан је и био такав као створен за шетање и уживање у лепотама које може да нам пружи Бјеласица…

 

   Према седлу између Мучнице и Турјака ишли смо непуних 1h пешачења…уз сликање, уживање у погледу који се пружао  на све стране. Да је сунце извор енергије показују слике које су само мали део онога што смо могли и у чему смо уживали тог дан на успону на Турјак.

   На врху смо били око поднева… направили заједничке фотографије, уживали у погледима према осталим Црногорским  планинама… Комовима, Хајли и Ахмици.


       
 

    Повратак у дом тешко нам је пао… јер нас је тешко било одвојити од  уживања у зимској слици коју смо само могли да замислимо!!!

Паковање ствари за повратак, значио је и завршетак тог викенда… али не и сам завршетак!!! Јер нас је чекало спуштање у Мојковац по марку уз батеријске лампе, а само дружење и прослава рођенданске журке у возу остаје да се прича до следеће године.

   Захваљујем се пријатном домаћину Мићи из Мојковца ,на пруженој услузи у њиховом пл. дому Џамбас!!! Верујем да ће се о овој акцији причати до следеће године, где ћемо да режирамо нову причу са Бјеласице.

 

Придружите нам се на следећој акцији…видимо се!!!

 

Жељко Дулић

П.Д. “Вилина Водица” Буковац