• pd-vilina-vodica-5
  • pd_vilina_vodica_2
  • pd_vilina_vodica-6
  • pd_vilina_vodica-7
  • pd_vilina_vodica_8

vojvodjanska-treking-liga

Покровитељи Буковачког маратона

sport-i-omladina-vojvodine.jpg

Huascaran 2013

Ко је на вези

We have 37 guests and no members online

939274
Your IP: 54.80.33.183
Server Time: 2017-11-21 17:20:41

БЕСНА КОБИЛА (1923мнв)
ОСВОЈЕНА НА ТУРНО СКИЈАМА

 

Половина месеца фебруара је већ… ко би помислио да се негде може отићи у планину, а камоли пењати нешто, по овако “изванредним” условима што су нас задесили у сред календарске зиме.

Планина Бесна кобила(1923мнв) се налази на југо-истоку Србије, 40км источно од Врања, у непосредној близини међународног аутопута Е-75. У подножју планине се налази и Врањска бања позната по лековитим изворима термалне воде.

Нашу екипу су чинили представници из Суботице, Кикинде и Новог Сада. Тако је и пут нашег малог комбија имао свој правац са самог севера на сам југ Србије.

Јесте да смо уз пут заобишли нека од много бољих скијалишта код нас, али  наш циљ је био Јавно предузеће "Скијалиште Бесна кобила", чији је задатак изградња инфраструктуре и стварање услова за привлачење што већег броја гостију, пре свега љубитеља скијања.

Besna_kobila_1 

Смештамо се у “Планинску кућу” на Бесној кобили, на 1462м надморске висине налази Планинарски дом. У протеклом периоду је у више наврата реновиран и дограђиван, тако да данас има смештајни капацитет од 66 лежаја, као и савремени ресторан са 60 места, као и башту.

  

Не баш сасвим задовољни дочеком домаћина у сред ноћи, добијамо једну групну собу у приземљу дома, са веома уредним креветима, купатило је заједничко.

Први дан проводимо скијајући се на “ски стази” испред  планинске куће, док ски пас за цео дан износи свега 200 дин, али у ту цену није урачунато када и до колико сати ће да ради ски лифт. Тако да смо тога дан требали да скијамо цео дан, али из непознатог разлога  ипак смо морали да одемо на ручак и да остатак дана проведемо у задимљеном ресторану. Време ни другог дана није обећавало нешто што би личило на скијање… Претходну ноћ је напољу вејало на све стране и новог снега је било и до 20cm. Самим тим и услови за отварање стазе су померени за време ручка, па ко стигне нека изволи… скијали смо свега пун сат времана.

   

По свему судећи била је ово промашена дестинација… али шта је ту је. Временска прогноза нам је за сутрашњи дан давала мали део наде да није све толико лоше… да урадимо оно због чега смо уствари и дошли.

Трећи дан је био планиран да се Исо и Жељко, уз помоћ турно скија попну на највиши врх  који се налази на 1923м надморске висине и са њега турно смуком спусте до Планинске куће. Са врха могу да се виде Копаоник, Шара, као и планина Рила у Бугарској.

Тог дана све је било спремно осим времена које је по прогнози метеоролога било сунчано… падао је снег, дувао је ветар, вејало је напољу. Одлучујемо да полазак померимо за 11 часова.

  

После краћег чекања, ипак полазимо према врху Бесне кобиле, пут нас води поред стазе за скијање, пропланка изнад места где се завршава ски лифт, лево кроз шумски пут, даље према боровима после којих излазимо на седло а после седла све уз гребен стижемо до самог врха  Бесне кобиле око 14.30, на којем се налази ТВ релеј(предајник РТС-а).

  

Све време на успону, пратила нас је магла и веома слаба видљивост, уз повремено  падања снега. Ветар је дувао брзином приближно 50-60km/h, што је знатно отежавало кретање уз гребен према врху. Оријентација је у оваквим условима једна од најбитијих ствари, ми смо се оријентисали уз помоћ ГПС-а и трека по којем смо се кретали. На вратима објеката покуцали смо у нади не би ли нас неко пустио унутра да се мало окрепимо и одморимо за спуст. Искрено после другог покушаја помислио сам “па овде нема никога, шта ћемо сада?” Отворио нам је један од радника, крстећи се на вратима.

   

После пријатног дочека, чаја, кафе и окрепљења, разменили смо неколико битних информација што за нас, тако и за раднике који се овде смењују на сваких осам дана. Овога пута смена им касни два дана, јер због лошег времена и магле не  могу да дођу до објекта на врху Бесне кобиле.

Поздравили смо се нашим домаћинима и опет уз помоћ ГПС-а, кренули на ниже, пратећи стубове по гребену који служе као маркиранти за сигуран пут. Свако мало смо проверавали наше кретање по треку који смо направили при доласку. Уз мала одступања са стазе, долазимо до наших трагова који су нас водили право до Дома.

После целокупног спуста који је трајао нешто око два сата, стижемо у планинску кућу до 18h, део спуштања пред сам дом урадили смо по потпуном мраку и малој видљивости. Задовољни својим првим искуством са турно скијања и  освајања врха, скидамо са себе скоро замрзнуту опрему.

Уз велико ишчекивање нашег повратка… Маријана, Лаза, Каћа и Ђорђе једва су чекали да чују прве утиске са нашег првог турно скијања. Уз вечеру и причи о “турнирању” завршавамо још један дан на Бесној кобили… Недељу ујутро могло се рећи: ”зашто последњи дан мора да буде најлепши?” Дочекало нас је ведро и сунчано јутро, наравно да смо сви имали исти циљ, што дуже  да скијамо.

Бесна кобила је део Родопског планинског масива и састављена је углавном од гранита. Врхови су већим делом године под снегом. Подножје планине чине шуме, док су виши делови под пашњацима. Бесну кобилу карактерише биљно богатство које се заснива на дивљем, самониклом, лековитом биљу и дивљим плодовима, односно разноврстан биљни свет са преко 700 врста дрвенастих, жбунастих и зељастих биљака. Међу најпознатијим врстама лековитог биља које расту на Бесној кобили су: кантарион, дивизма, коприва, кичица, нана, оман, хајдучка трава, боровница, малина, маслачак, матичњак Такође, планински пашњаци, шуме, незагађено земљиште, вода и ваздух, пружају одличне услове за боравак и одмор на Бесној кобили.

 

   

Бесна кобила данас представља још увек недирнуту оазу природе која пружа могућности и за бављење зимским спортовима, излете и рекреацију у здравој средини, вожњу бициклом или џиповима по прелепим стазама.

Она пружа одличне услове и за лов, јер је богата примерцим дивље свиње, лисице, вука.

Наш боравак на Бесној кобили се завршава, на начин који је употпунио цео викенд. После паковања и напуштања планинске куће, ствари остављамо у комби и стајемо на скије.

Следи спуштање до села Криве Феје, а потом и даље путем низбрдо према Врањској Бањи. Искористили смо стазу у дузини од 7-11км.

  

 

Далеко и веома напорно путовање на Бесну кобилу оправдало је наша очекивања!!! А што се тиче самог скијалиста… па то је само једна добра идеја која још увек није нашла своје право решење. За локалне посетиоце, може бити добро али за госте???

 

Жељко Дулић