• pd-vilina-vodica-5
  • pd_vilina_vodica_2
  • pd_vilina_vodica-6
  • pd_vilina_vodica-7
  • pd_vilina_vodica_8

vojvodjanska-treking-liga

Покровитељи Буковачког маратона

sport-i-omladina-vojvodine.jpg

Huascaran 2013

Ко је на вези

We have 5 guests and no members online

996063
Your IP: 54.146.195.24
Server Time: 2018-11-13 17:59:03

Комови у зимској причи

09.-20. март 2012.

 

Комови… у месецу марту већ пар година уназад идемо на исту планину, али са ње се враћамо испуњени, задовољни, пуни неких нових прича, дружења и понајвише са новим, свежим искуством.

Како да прича, добије пуну слику и ово путовање из Новог Сада, преко Фрушке Горе, Ваљева (између Повлена и Маљена), Ужица, Златибора, Пријепоља, Бјелог Поља, Берана и ноћне вожње у Андријевицу стижемо рано ујутро нешто после 05h. Јутро чекамо дремајући у ауту. Не задуго смо се нашли у окружењу последњих кућа у непосредној близини превоја Трешњевик (1573мнв) где нам је Драган рекао да пут до Трешњевика није чист…

Избора није било пуно… морало се у снег и пртину коју смо једва чекали. Придружују нам се наши стари пријатељи Свето и Микша са Нешом из Ниша. Паковање је завршено, ранци на леђима и може да се пође јер је већ 09h, а ми смо на 1256мнв. Пресецањем неколико кривина и пута који је потпуно у снегу правимо паузу у 11.30 код Савине кафане на превоју Трешњевик. До сада није било проблема, пропадало се није уопште, јер је снег био чврст и залеђен.

Продужавамо даље пут Штавне, снег је мекши и под теретом на леђима и до 30кг, пропадало се… Наравно на крпљама и турно скијама нису се осетили проблеми меканог снега. Око 13.15 пред нама се указао први катун а после доласка осталих и ватра у катуну је постајала све јача. Распакивање је почело. До краја дана су дошли остали течајци, помоћни инаструктори, као и Гоца и Војислав Шкрбић који је уједно и организатор зимског алпинистичког течаја.

 

Komovi Komovi 

Јутарњи призор није приказивао најбољу слику Штавне (1750мнв), тај први дан свакако је протекао у одмору од доласка и дружењу са нашим домаћинима. Полазници, тј курсисти имају предавања у преподневним сатима. Реч по реч, прича по прича… сетили смо се многих ствари од ранији година, а уз поподнено дружење са Ацом Бабовићем време у катуну пролази јако брзо.

Још једна ноћ у топлини катуна пролази, ујутро нема потребе за навијањем сата, буђење уз тихо шушкање по стварима и ложење ватре добар је знак да је јутро већ увелико свануло. Време мало боље… Биће изгледа да идемо напоље.

После доручка и две три туре чаја излазим напоље на турно скијама, пут оближњег врха изнад Штавне, Шанчеви 1826мнв. Уз пут обилазим течајце у Кобиљем долу који су почели са вежбама у снегу. До краја Штавне видљивост није баш најчистија, али убрзо долазим до раскрснице подно Васојевичког кома, за Међукомље.

Немогуће кретање маркираном (летњом) стазом за Међукомље морао сам заменити кретањем по проређеној шуми која је затрпана са два метра снега. Мало ниже од летње раскрснице пролазим место где је одвајање летње стазе за Љеворечки Ком. Јак ветар и магла која постаје све гушћа били су разлог због којег сам се са 1900мнв почео враћати, истим путем до Штавне. Остатак дана проводим у одмору и плану за наредне дане.

Komovi  Komovi

 

Јавио се и наш другар Грегус... Рано ујутро сам пошао њему у сусрет, наравно опет на скијама не би ли му колико помогао око терета. Већ око 11.30h били смо на доручку у катуну. Време се поправља уз пут смо видели Комове.

Неизбежно скијање са Микшом, морали смо стазу прво да утабамо, а потом спуст поред катуна, повратак назад према горе био је спор и занимљив, ишли смо скију пред скију. У посети села Крајишта, и родној кући Аце и Воје Бабовића, значило је спуштање на 1000мнв.
Спустио сам се преко Милановеца, кроз шуму пресецајући пут на неколико места. Уз велику стрмину која води до подно Кома, стиже се до другог широког шумског пута, а њиме се за 20ак мин стиже у Еко катуне на Штавној. Пре мрака следи одмор од напорне туре.

Како ствари и време говоре… сутра нас очекује успон на Љеворечки Ком. Унапред спреман ранац као и опрема која је потребна цепин, дерезе, уже (од Требињаца)… за сутрашњи успон, пакујемо се до касно. Све је спремно крећемо ујутро око 06h.

Наш полазак померио се за цео сат, магла је толико густа да се од катуна до катуна, а камоли до почетка Међукомља не види. Губимо висину, прелазеци по Штавној спуштамо се све до Међукомља одакле се слика мало поправља, настављамо даље до катуна Љубан.

Одлуку за доручак доносимо у право време, уз пријатан боравак и кратку паузу у кућици, договарамо план за даље. Радио везом поздрављамо остатак течајаца који су у послу, копају вучије јаме. После паузе, оријентација по магловитом терену је баш за несташне дечаке који имају ГПС. Напредујемо према гребену, али терен је све незгоднији за турно скије.
Заједничком одлуком завршавамо успон на 2020мнв, тј. враћамо се… од успона на врх свакако не би било ниста. Турно смук на 1500мнв, по истим траговима, морам признати поред свега највише је пријало спуштање.

Komovi  Komovi  Komovi

 

Комови су овог пута показали мало суровију страну, али то није трајало дуго јер смо при спуштању у Међукомље имали сасвим другачију слику Васојевачког кома. Испод и изнад нас небо је бивало све ведрије уз преклапање облака које је ветар разбијао од оштре високе стене међукомља. Помислили смо “сада на врх” стварно је било касно за било шта!!! Фотографисање је овај моменат учинило вечним а ми смо по расквашеном и полу мокром снегу пролазили према Штавној уз повремено пропадање и лепљење снега за скије, крпље…

Komovi  Komovi

 

Дан после неуспешног покушаја за излазак на врх треба препустити квалитетном и активном одмору. Пошто време свакако није дозвољавало да се промолимо напоље… уз наше течајце је увек занимљиво. Поподневно скијање унаоколо катуна је један од добрих момената за активан одмор, тек пошто је домаћи хлеб стављен да се пече, замирисале су “Светине приганице”. Иначе Света је одличан кувар који у повратку кући чим приђе Трешњевику једноставно заборави све те кулинарске манире.

Komovi  Komovi

послеподневни поглед ка Комовима…

Пошто је време пролазило брзо јасно нам је било да нешто треба и пењати. Негде после шестог дана нашег боравка планина се смиловала на нас. Успон на Васојевички ком заједно са течајцима била је прилика да се несто уради… после толико покушаја и лошег времена.

Непосредно пред сам почетак успона, провера и намештање дереза, течајци се навезују. Пењање са њима било би доста спорије, због тога Иван и ја пењемо сами течајску смер или смер “Ц”  Излазом из кулоара, видели смо да смо много даље стигли него било ко од навезних течајаца, самим тим и на самом Васојевичком врху 2460мнв били смо у 12.15, уживајући у погледу на све стране који се пружао од Хајле, Проклетија, Орјена, Дурмитора, Сињајевине, Копаоника, Бјеласице… па чак и до Маглића и Биоча у Босни.

Уживању у бескрајном пространству никада краја… заслужени одмор и дужа пауза, будиле су нове идеје и авантуре. Продужили смо гребеном даље према Баванском врху. Времена за пречење комова није било али је идеја постала много јаснија за неки други пут.

Komovi Komovi Komovi

 

За повратак од гребена до врха па назад до Штавне требало је доста снега згазити али низбрдо… течајце сустижем заједно са Иваном пред долазак на Штавну. Остаје нам ручак у топлом катуну, полагање и уједно и завршетак курса. Што није значило и одлазак кући. Наредних неколико дана најављено је ведро и сунчано време погодно за пењање.

Дан за поздрав је био пред спавање јер, пењење Кучког кома захтева и одмор. Док су неки одлазили са Комова, Тони, Иван и ја смо долазили у срце комова, из Међукомља смо зимском стазом пењали највиши врх на овој прелепој планини, Кучки Ком 2484мнв.

Мало смо касније кренули па нас је дуж целог пута пратио нешто мекши снег, мени није правио проблема јер сам ишао на турно скијама. Постепено смо савлађивали и километре и надморску висину. Где год да погледаш призор је фантастичан, нестварно окружење, снежна белина коју краси стрма и избачена стена. Све до под сам врх Кучког кома, ишли смо појединачно, сами за себе. Турно скије више нису биле потребне јер на 84м висинске разлике, која се савлађује у навези, једва да је било места и за нас тројицу.

Komovi Komovi Komovi

 

Навезали смо се подно самог почетка успона, према оштрим гребенским литицама, до самог врха. Пењање није захтевало много, али сам приступ је веома озбиљан и опасан, поготово у делу дана када је већ све почело да се безмало топи под ногама.

Сигурним и за нас сваким успешним кораком успон завршавамо ходајући у навези по гребену до самог врха, за пењање самог гребена потребно је било нешто око 2 h … формирање навезе, безбедно пењање, ходање по гребену… у 13.30 освајамо врх. Безбедан силазак, уследио је после кратког сликања и уживања у погледу. Ако заборавимо неке ситне проблеме све је прошло у најбољем реду.

Олакшавајућа околност је турно смук подно Кучког врха, са висине 2400мнв…. толико успона и пењања се заборави само једним спустом у Међукомље.

Komovi Komovi Komovi

Наравно да спуст није заправо спуст, јер на оваквом терену подно Кучког кома постоји доста опасности, од залеђених делова, камена па и лавинозних терена. Веома је важно одабрати прави пут за доле… Остатак мање проходног дела кроз шуму скије су биле транспортоване на ранцу јер смо пред сам мрак стигли на почетак Штавне.

Komovi  Komovi Komovi

Око 19.30 стижемо у катуне… умора доста, причи никад краја а одмора за сутра све мање. На реду је Љеворечки ком, са другарима који су прибавили храну за наредна два дана којима продужавамо боравак на Комовима.

Уморни од целодневног пењања, веома радо препричавамо нашу авантуру од данас… све то уз договоре и план за сутрашњи успон на Љеворечки Ком 2469мнв.

Слика и услови за пењање овога пута били су много повољнији, у само свитање и излазак сунца ми смо већ били у међукомљу и на катуну Љубан, јачи ветар нам је дувао у лице, на појединим леденим плочама одлучујемо да се навежемо. Пењање у навези значило је спорије али знатно сигурније пењање према врху, наравно да су наши нови течајци имали још једно ново искуство.

Све је изгледало тако добро, велики нагиб терена, чврст снег, кулоар на којем смо наишли на ледене плоче, две навезе које подједнако добро напредују… Немогуће да после тога може да се зачује: “па ово није врх…ено га тамо”

Пут којим смо пењали водио нас је на северни део Љеворечког врха, са њега једноставно није изводљиво пењати даље…С обзиром да смо сви на том врху били први пут, то је био наш Љеворечки Врх, наравно задовољили смо се добрим и квалитеним пењањем. Безбедно спуштање са врха, урадили смо са неколико абзајла, до безбедног самосталног спуштања.

Komovi Komovi Komovi

 

Неко брзе, неко спорије а неко због проблема за ужаријом мало касније силази са нама новог али веома доброг врха за пењање. Да смо планирали пењење на тај врх сигурно нико не би био заинтересован, али зато сада можемо слободно рећи да за следећи пут знамо сигуран пут на Љеворечки врх.

Сви заједно окупили смо се у незаобилазном катуну пред силазак у међукомље и један за другим упутили према нашим катунима, ипак било је опет цепања колоне, у неколико наврата долазимо једни за другима.

Komovi Komovi Komovi

 

Да пењања није било доста, у оваквим предивним теренима и условима који су једноставно били савршени, потврђује и још један одлазак на Кучки врх. Пошли смо ујутро нешто око 04h, небо је било подељено са југа ведро, али јос увек мрачно, а са севера светло али тмурно од облака који наилазе. Ветар је додавао јос једну сумњу да од овог пута нема ништа осим доручка у међукомљу. Пред сам улазак у зимску стазу време је било мирно и за квалитетно пењање није било никаквих проблема. Веома брзо напредујемо, добијамо на висини…  Навеза је била неизбежна на уласку у куолар на 2400мнв, ветар је дуж целог гребена и на самом врху дувао јако.

Komovi Komovi Komovi

 

Осигурани при пењању из два цуга и ходању по гребену у навези стижемо на врх око 11h, кратка пауза за фоткање и записивање у књигу. Овога пута при силаску у абзајлу, као за вежбу користио сам “печурку’’, док су Давор и Јелена користили сидриште. При спуштању снег је био доста расквашен и  лепио се за дерезе, али спуштање је ишло лагано и брзо.

При повратку су лавине учиниле свој део посла… безопасно за нас али у то доба дана постојала је свака опасност. Сигурним путем и са доста умора, који тек сустиже после клопе у катуну, осећам да је за овај пут стварно било доста.

Време и дани које смо провели на Комовима оправдали су сваки метар, километар и дан прелазећи са врха на врх, ужетом или без њега, скијама горе или доле… Комови су и овога као и сваког пута били наши пре свега добри домаћини, уживали смо у боравку, пењући ове безмало дивље врхове у зимској причи…

Komovi

 

После једанаест дана полазимо кући гледајући за врховима… спуштање до Трешњевика и кола оставио сам за крај још једном на скијама. Поздрављање у Андријевици са нашим добрим пријатељима и домацинима, полазимо у подне пут Рожаја, Н. Пазара до Новог Сада.

Статистички подаци би изгледали овако:

Пређено 107.56км,

Савладана висинска разлика 8768м

Што би значило да смо освојили један Хималајски врх преко 8.000м

Време боравка на Комовима 09.-20. март 2012.

Захвалио бих се свим учесницима једнако, на квалитетном дружењу, пењању и још једном новом упознавању Комова. Видимо се следећи пут са новим, лепшим и бољим искуством.

 

Жељко Дулић

ПД Вилина Водица Буковац