• pd-vilina-vodica-5
  • pd_vilina_vodica_2
  • pd_vilina_vodica-6
  • pd_vilina_vodica-7
  • pd_vilina_vodica_8

vojvodjanska-treking-liga

Покровитељи Буковачког маратона

sport-i-omladina-vojvodine.jpg

Huascaran 2013

Ко је на вези

We have 28 guests and no members online

988611
Your IP: 54.162.15.31
Server Time: 2018-09-21 21:22:15

29. Македонски маратон

 

Богомила - Чеплес - Солунска Глава (2540м)- Караџица - Водно  

24-26.04.2009

Организатор: ПСК "Бистра" Скопље

Водич: Душан Томић


За већину нас је ово смела авантура пошто осим водича Душана и Звонка нико није имао претходно искуство са оваквих акција. Поред поменутих у екипи су били Сладја, Жељка, Роберт и ја.  Свако је веровао у себе да може, само нисмо знали колико можемо. Требало је за 2 дана прећи 3 планине, 100км, попети се на 2540м и то све са ранцем на леђима.

На пут смо  кренули редовном вечерњом  линијом у пола десет бусом (који је био јако неудобан: седишта кратка, наслони ниски) из Београда, а у Скопље после скоро непроспаване ноћи смо стигли у пола сест. Док смо чекали воз који је требао да крене у 15 до седам искористили смо да попијемо кафу.

 

Од Скопља преко Велеса до Богумила воз је ишао два и по сата који смо искористили за дремку. Од Богумила до план.дома “Папрадиште” смо прешли таксијем. Да не би табанали асфалтом и да би се поштедили за напоре који су нас чекали десетак километара таxи нас је превезао за 1 евро по човеку, што је смешна цена за БГ и НС таxисте. Е од планинарског дома “Папрадиште” па до планинарског дома “Чеплес” практично за нас почиње маратон. За десетак км по лепом времену требало нам је три сата до дома.

 

 

 

Планинарски дом Чеплес се налази на 1450 м.н.в. Прилично је комфоран: струја, неколико соба 6-8 креветних, кухиња, купатило (коришћење нешто мање од 1€).Нови део дома је још увек у изградњи, а по речима домаћина тај део дома ће бити много луксузнији од садашњег. У дому нас је чекао ручак који нам је домаћин обезбедио, а ми платили.

 

 

 

 

  .

 

 

 

 

 

Поподне је искоришћено за релаксирајућу шетњу од 10 км у оба правца до извора планинске речице Бабуне која са својим занимљивим извором и водопадом од 20м чине атракцију овог краја у ова доба године. Пејсажи су очаравајући и дивљи а ми покушавамо да што више забележимо нашим дигиталцима.

 

 

 

 

 

Почетак маратона је субота у 6 сати (устајање у 5) тако да смо рано отишли на спавање. Са упакованим стварима на леђима  наш следећи циљ је планинарски дом “Караџица” удаљен 30-ак км. Тура је доста напорна јер иде се до 2540 м.н.в. највишег врха планине Јакупице, Солунска глава. Планина је прекривена снегом сва срећа што је тамо  горе била прилично ниска температура(око -4) тако да нисмо упадали у снег што би нас успорило и уморило.

За 50-так минута смо стигли до долине Бабина дупка, одакле се пружао прелеп поглед на венце Јакупице. Након паузе настављамо даље према Солунској глави.

На врху, где смо стигли око 10 сати, смо послужени чајем од македонске војске која је тамо стационирана. Силазак је већ био тежи због више температуре и меког снега који се топио. Требало се спустити са врха и оставити иза себе око 500м висинске разлике, тако да је било упадање у снег висине 30-50цм.





После неколико краћих одмора (да се не би хладили) у планинарски дом “Караџицу” смо стигли око 4 сата по подне. Дом је сличан оном првом, доста је велик са 3-4 креветним собама и истим комфором. У овом дому смо се нешто више дружили са Македонцима (успут смо се боље упознали). Као и предходне ноћи отишли смо рано на спавање да би се што боље одморили за крај овог маратона.

И наредног јутра устајање у 5 а кретање је предвидјено за шест сати. Чекало нас је још око 40 км. Без обзира на дужину већи део пута није био несто захтеван, већином кроз села у околини Скопља и винограде. Последњих неколико километара је требало нешто већи напор, пошто смо требали да се попнемо на планину Водно (1050 м.н.в.)  која се налази на пар км од Скопља. На врху доминира “миленијумски крст”, металне конструкције импресивних димензија 66x44м завршен прошле године.  Водно је за Скопљанце оно што је Авала за Београдјане. У дом смо стигли око 4 сата поподне.


 

У планинарском дому је била завршница маратона, ручак за нас 29-оро колико нас је стигло на циљ, додела признања за ПСД и појединце. Наравно и неизбежно сликање што заједничко, што по друштвима која су учествовала.

Организатори су након маратона саопштили да у последњих 10 година маратонци нису имали тако идеалне услове, хладно где је требало да буде због тврдог снега, без кише и уз пролећно сунце. Ово је иначе био маратон са најмање учесника до сада, само 29, а Друштва "Вилина водица" и "Нафташ" су похваљени за вишегодишње учествовање на истом.

 


Ми смо имали доста времена до поласка буса за БГ(21.30х) па смо хтели преостало време да искористимо у разгледању Скопља. Нисам рекао да дом на Водном нема воде тако да се нисмо ни пресвукли, прашњави  и са ранцима на ледјима упутили према Скопљу. Уз помоћ нашег домаћина Драгана за силазак нам је требало сат, нудили су нам превоз до Скопља али ми нисмо прихватили. Нисмо нешто пуно видели од Скопља (мотали смо се око тврђаве и старог дела) посто је већ почео да пада мрак.

На станици смо обавили: хигијена (умивање, промена чарапа), храна за пут. У повратку бус је био много удобнији тако да смо доста спавали или је и умор учинио своје. У Београд смо стигли око пола пет, ја сам продужио за НС бусом у 10 до 5 (због посла) а они су остали да чекају воз у пола осам.

Тешко је описати у неколко реченица сва дешавања. За све утиске би ми требало неколико страница текста а вероватно ни то не би било довољно да презентујем неком ко није био присутан. У суштини ово је била права акција за мене и сигуран сам скоро да ћу и следеће године бити учесник 30 македонског маратона.


                           Ђорђе Станојчић

planinarski dom KAradzica

milenijumski krst na Vodnomplaninarski dom na Vodnomreka Kadina