• pd-vilina-vodica-5
  • pd_vilina_vodica_2
  • pd_vilina_vodica-6
  • pd_vilina_vodica-7
  • pd_vilina_vodica_8

vojvodjanska-treking-liga

Покровитељи Буковачког маратона

MZ-Bukovac.jpg

Huascaran 2013

Ко је на вези

We have 3 guests and no members online

988578
Your IP: 54.162.15.31
Server Time: 2018-09-21 21:02:53

 

ТАРА 2006

26-28 мај 2006

Водичи: Мишо Николић и Срђан Кубурић

Фотографије:Мишо Николић и Дејан Стојић

 

 

 

Дана 26.5.2006. Мишо Николић и ја, Срђан Кубурић, смо повели групу планинара на Предов крст. Група је бројала 37 планинара и планинарки из 4 планинарска друштва и то: ПД „Вилина водица” Буковац, ПСД „Жељезничар”  и ПСД „Нафташ”Нови Сад, ЖПСД „Жељезничар” Зрењанин.

 

 

 

Предов крст се налази на западном делу Таре, Звезди, изнад кањона реке Дрине на надморској висини од 1080 метара. Прелепи планинарски дом категорисан са 4 звездице се налази угустој четинарској шуми и располаже са 36 лежајева у 6 собс на два нивоа, великим клубом у приземљу, чајном кухињом и са два велика купатила.

 

 

 

 

Недалеко од овог дома налази се и ловачки дом у којем су се сместили и неки учесници акције.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Из Новог Сада смо кренули у 1510 , а из Буковца је полазак био у 1530 . Вожња је због старог Дајца и играња одбојке у Љубовији трајала мало дуже, те смо у дом стигли тек око 2330 . Домаћини су нас дочекали са погачом соли и ракијом, а за неке је било и сокова. Уследила је расподела соба и недуго потом смо отишли на спавање да би смо сутрадан били одморни за пешачење.

 

 

 

 

 

 Неки нису ни спавали, а она друга већа група озбиљних љубитеља планина и пешачења су већ кренули да устају око 600. Наравно, уследио је доручак, а у поход на Велики Столац (1673 мнв) смо кранули у 830. Од 26 који су кренули на врх свега један није изашао. Успут смо наилазили на остатке снега, извор ледено хладне воде и обиље разноразног цвећа, међу којим су најбројније биле љубичице. Пут махом води кроз шуму, те успут нема шта много да се види. Тек пред сам врх се излази на једну ливаду са којег се види Дрина, Вишеград и сарајевске планине. Врх је означен каменим стубом који су напола разрушили громови. Поглед са врха је фантастичан, не могу ни силне фотографије које смо направили да га дочарају. Млађа екипа је остала да ужива на сунцу, док су старији пожурили натраг на јагњетину. По повратку смо обилазили још неке мање видиковце и пролазили кроз читаве „плантаже” сремуша. Док се ован полако окретао на ражњу, свако се забављао на свој начин (одбојка, сунчање, снимање, сликање, спавање...),а после вечере, коју су сви похвалили, неки су опет шетали, неки су отишли у „град”, тј. у ловачки дом, а неки су правили усељење у шатор.

 

 

У недељу је група од 25 планинара већ у 700 кренула на Биљешке стене, удаљене 6км од дома. Са њих се пружа поглед на део језера Перућац и Босну, али је ту најзанимљивија кућица, тзв. Склониште, у које свако ко дође остави понешто и то нико не дира.

Морам признати да нам се није ишло са Предовог крста. Друштво је било добро, смештај исто тако, предели фантастични, а време какво се само пожелети може. Али, шта је, ту је. У 1130 смо кренули у Перућац, где нас је чекао бродић. Након једносатне вожње по језеру и краће паузе, отишли смо на Врело, речицу на којој се налазе предивни слапови и водопад и коју још називају Година, јер је дугачка свега 365м.

Пут Новог Сада смо кренули у 1600. Напуштајући тарски крај, напуштали смо и лепо време. Наиме, код куће, којој смо стигли око 2200 нас је сачекала киша, која ипак није успела да нам поквари расположење, нити смањи утисак савршеног викенда.

 

Срђан Кубурић