• pd-vilina-vodica-5
  • pd_vilina_vodica_2
  • pd_vilina_vodica-6
  • pd_vilina_vodica-7
  • pd_vilina_vodica_8

vojvodjanska-treking-liga

Покровитељи Буковачког маратона

sport-i-omladina-vojvodine.jpg

Huascaran 2013

Ко је на вези

We have 13 guests and no members online

988680
Your IP: 54.162.15.31
Server Time: 2018-09-21 22:26:03

 

ВОЈВОЂАНСКА ЕКСПЕДИЦИЈА ГАШЕРБРУМ 1 И ГАШЕРБРУМ 2

КАРАКОРУМ – СРБИЈА

 

                                                                            Од 5. јуна до 19. августа 2006.

 

 УЧЕСНИЦИ ЕКСПЕДИЦИЈЕ:

 Горан Ферлан из Руме,

 Исо Планић из Суботице,

 Мишо Николић (25 година) из Буковца,

 Мирко Кујунџић (20 година) из Суботице

 Миливој Ердељан из Новог Сада.

 

 

 

 

Експедиција је имала за циљ оно сто до сада ни једна експедиција из Србије није урадила, да се попне у току једне експедиције на два врха преко 8.000 метара. Важно је напоменути да пре нас ни једна експедиција из Србије није била у Пакистану.

Други циљ експедиције је да се два млада члана обуче и школују да у циклусу од две до три године неко од њих стигне на најтежи врх на свету, и други врх по висини у свету на К 2 висок 8.611 метара који се налази у Пакистану.

Трећи циљ експедиције је извидничког карактера, да се што више приближи врху К 2, циљу  овог тима за две или  три године. Вероватно смо једини људи из Србије који су К 2 видели са свега 5 км удаљености.

           

До базног кампа Гашербрум на висини од 5.050 метара било нам је потребно 8 дана пешачења преко једног од највећих глечера на свету Балторо – дуг 63 километара. У базном кампу смо провели укупно 44 дана.

 

 

Када смо стигли у базни камп измерили смо температуре од плус 47 степени, додуше термометар је био дирекно изложен сунце.  После седам снежних дана сватили смо да су тих неколико првих дана били уствари Хаваји, а сад кад температура је по дану око нуле да су то уствари Хималаји.. Ноћи су пријатне за спавање, не прелази испод минус десет степени.

 

Невероватан је осећај кад испод тебе тече река, чујеш жубор воде, а реку не видиш. Испод глечера и наших шатора река је удубила себи корито. Јако је важно како ноћу спаваш у шатору. Ако легнемо на бок тада уво наслонимо на лед и чујемо лепо целе ноћи како лед пуца. Били смо узнемирени првих неколико дана, али касније не мариш за та пуцкетања. Тек ујутро видимо пукотине испод шатора из које кад сунце обасја потекне вода.. За месец дана, колико смо у базном кампу испод врхова Гашербрум више пута (три) морали смо да померамо и проналазимо нова места за наше шаторе. Пукотине постају толико велике, да једноставно можемо да пропаднемо у њих. Често се питамо да ли смо ми грађевинци, или алпинисти, јер кроз наше руке прошло је неколико кубика шљунка.

Полако нас сустижу и разноразне болести. Помоћник кувара нам је добио висинску болест, један члан експедиције је натекао, зуб га боли, док другом су усне најуочљивији део тела. Лечимо се, биће боље за који дан. Понели смо преко десет килограма разноразних лекова. Понели смо и ампуле дијамокса – за спречавање едема мозга и плућа. На срећу до сада нам ни на једној експедицији нису требале.

 

Трипут смо прошли кроз ледопад Јужног Гашербрум глечера до кампа Ц-1 на висини од 5.900 метара. Тезжк глечер за пењање. Пун је пукотина и снежних мостова за које не знаш када ће попустити. Зато увек крећемо по мрком мраку око 2 сата после поноћи. Од хладноће се можеш одбранити, обучеш се, а у овом гротлу леда кад сунце упекне све пржи пред собом, не помаже ни засшитна крема фаткора 100.  Пошто је глечер тежак за оријентацију поставили смо дрвене штапове са црвеном заставицом. Без дереза – металних шиљака на ципелама по њему се не може ходати. Спуштамо се по леду до дна пукотине од 5 метара до дна, затим пењање до следеће пукотине која је дубока можда и десет метара. Колико оваквих пукотина има нико није бројао. Преко најдубљих пукотина постављене су алуминијске мердевине. Како сунце излази изнад Гашербрума 1, крећу и лавине са његових падина. Тутње уз бели облак. На срећу заустављају се пре глечера.  Пред излазак из овог бескраја пукотина равна ледена литица, на којој нема ниједна избочина. Даље, бела ливада. Долина готово равна на чијем крају доминира  камена пирамида врха Гашербрума 2. Снег дубок до колена. На 5.900 метара поставили смо два шатора – то је висински камп Ц-1. При сваком изласку до њега, постајао је све пунији, постајао је прави магацин. План нам је да из њега носимо опрему ка Гашербруму 2 и Гашербруму 1. До кампа Ц1 заједно са швајцарском експедицијом смо поставили 200 метара фиксиних ужади.

 

 

До кампа Ц -2 испречио се југозападни гребен, овде популарно назван банана риџ. Почетни нагиб му је 60 степени, најдужа деоница му је око 80 степени, а сам завршетак односно последњих двадесетак метара је 90 степени. Овде је потребно поставити 300 метара узета. Опет исти тандем за постављање узади швајцарци И ми.

И ова деоница се прелази ноћу јер са јужне падине Гашербрума 2 кад сунце засија падају лавине. Швајцарци су окаснили, два висинска носача је својим левим снежним прашњавим крајем лавина захватила и однела их 200 метара низе. Срећа, ништа им није. Много горе је просао швајцарки пењач, сломио је руку, а ко зна када његов ранац ће неко наци у пукотини у којој је нестао. На кампу 2 поставили смо само шатор, да остале експедиције знају да смо довде стигли.

 

До врха од кампа 2 нам треба да поставимо још 800 метара фиксног ужета. Пуно за наш мали тим, па правимо договор са кореанском експедицијом коју предводи један од најбољих непалских шерпаса – Јангбу. Са Евереста су продужили одмах у Каракорум.

Сунце, дубог снег и ветар који дуне са кинеске стране су највећи непријатељ ка подножју камене пирамиде. Изникла је као оаза у мору песка, само овде је све снег, а камене вертикале се издижу изнад њега. Није фотоморгана, то је Гашербрум 2. Наша лица више нису плепланула, већ црна. На њима нема ни бора, ни осмеха ни гримаса. Не препознајемо се више по лицима, вецћпо оделима ко које носи.

Како се приближавамо висини од 7.200 метара стрмина је све већа. Лед, тврди лед. Дерезе брецају о његову плаву површину. Логор 3, подигнут. Долазе облаци са Индијске стране. Овде ништа не ваља што долази из Индије. Седиш у шатору и држиш његове пластичне штапове да га ветар не одува. Облаци све црњи. Увече Исмаили  Муслимани у базном кампу обележавају Салгиру – 11.7.1951. године је Ага Кан ИВ постао је њихов 49 верски вођа. Цео Абруци глечер гори  - у металне конзерве ставили су јутане џакове и прелили их керозином, а затим их запалили. Стојимо поред буктиња и гледамо у небо. Да нисмо ту рекли би бабске приче – са  неба нестају облаци, појављују се звезде. Ноћ као створена за успон на врх.

 Инсха алах – на арапском језику - уз Божију помоћ око 22 сати Горан Ферлан, Исо Планић и два висинска носаца Садик ИиСаид крећу ка врху са висине од 7.200 метара. Потребно им је пет сати пречења по стеновитом подножју пирамиде Гашербрума 2. Стигли су у Кину. Овде не да нема граничара, већ нема ни кисеоника ни сунца. Облаци су прекрили све, али на срећу, нема јаког ветра – а залута И која пахуља снега. Источни гребен их дели још до врха. Снег, лед то је пут до врха који изгледа као шатор. На врху нема места за двојицу. Један мора да стоји са Пакистанске стране, а други са Кинеске.  

 

 

 

 

 

 Ветар појаца – нема одмора у кампу 3 на 7.200 метара, силазе до кампа 2 на 6.400 метара. Сматрају  да је ова висина сигурнија за престојећу мећаву која се спрема. Ујутро снега до половине шатора. Ужад  која су раније постављена на стрмим деловима ка кампу Ц1 су завејана. Покусавају цепинима да разгрну снег И да их пронадју, не успевају. Везују се новим узетом И крецу доле. Око њих тутњи, али магла која их окружује скрива путању лавина. За спуст који у повољним временским условима траје 2 сата њима је потребно 6 сати. Јос веце разоцарење у кампу 1, снег је прекрио све саторе. Подне је, рацунају до базног кампа треба око 2 сата, па нек буде дупло, за дана ће стићи. Драма почиње. Снег је прекрио не само утабану стазу и већ све пукотине у леду. Облаци спречавују да се виде црвене заставице које обележавају путању кретања по сигурним леденим мостовима. Пролази један висински носац, пролази други, Горан пропада кроз ледени мост у пукотину. Узе се затезе, а Исо забија цепин у лед. Горан се зауставља у пукотини. Горан после прица да се одмах сетио како ми то каземо – каубојских филмова о алпинизму – свуда гладак лед око тебе, а само мали отвор далеко у даљини изнад тебе. Миц по миц И Горану је глава била изнад пукотине у леду. Висински носац Саид га хвата за ранац И неком надљудском снагом га једном руком вади из пукотине. У сусрет им крецу најбољи висински у базном кампу Гасербрума. Медју њима је И брат насем висинском носацу – Хасан. Када је угледао брата како пузи преко леденог моста над пукотином, јер није био сигуран да ли це издрзати његову тезино, клекнуо је И поцео је да се клања Алаху. Одмах су нам И наси пријатељи Кореанци понудили помоц: сатор, храну … који се налази на пола пута до базног кампа. Хвала им, али нам није било потребно.

            Несто после 21 сат иза ледених пирамида кроз снег који је вец увелико падао засијале су батеријске лампе. За пет минута било смо у загрљају, а за пола сата  висе нисмо прицали о Гасербруму 2, вец о Гасербруму 1 циљу на који треба да кренемо за који дан, цим престане снег И мало се одморимо.

            Пет дана је непрестано падао снег. Пет дана смо морали да цекамо да се снег отопи И попадају лавине са околних врхова. Горан се враца куци. Болега ледја, а сматра да га неко одозго упозорава да је време да крене са планине. Просле године му је пукао мисиц, а сада је пропао у пукотину.

            Један од висинских носаца, три дана није видео на оци – добио је снезно слепило, другом је натекао образ од зуба или увета. Како се време побољсава И они се све боље осецају.

            Мирко, Исо И висински носачи Саид и Садик 25.7.2006, стизу до кампа 2 на Гашербруму 1. На целој рути су постављали узе. Ледопад до кампа Ц 2 је пун пукотина са којих се снег јос није отопио. Два дана одмора у базном кампу И поново је Иса на гребену Гашербрума 1. Кљуцно место успона је тз. Јапански кулоар на висини од око 7.000 метара. Не само сто је веома стрм (нагиб прего 70 степени) вец кроз њега стално падају камене  и снезне лавине. Цео дан је било потребно кроз њега се пењати. Тек изнад њега је подигнут камп 3 на висини од 7.100 метара. Око 1 сат после поноци 31.7.2006.  Иса, са висинским носацем И тројицом Кореанаца креце ка врху. Стрмина велика, снег, лед, а затим стена. Готово нема места где предахнути. На месту на којем се обично подиже камп 4, исцепани сатори. Ту  одмах поред, лес. Невероватно сат на руци непознатог нестетника јос ради. Од врха дели јос 100 метара леда чији је нагиб мозда И 75 степени. У 11,30 сати врх Гасербрума 1 (8.068 м) је под ногама цовека из Србије који је ово 4 врх преко 8.000 метара, а други у току ове експедиције на Каракорум.

            Ста на крају рећи, имали смо среће и успели смо. Иако је за успон на планине изузетно важна срећа, ми смо све учинили да ако нам се указе прилика И небо нам се отвори да се попнемо на два врха преко 8.000 метара. Експедицију смо припремали 9 месеци да би на планини боравили 2 месеца. Исплатило се.

            Ста даље, прво цемо се добро одморити, а затим – видецемо!

 

 

Вођа експедиције

 

 

 

 

Миливој Ердељан.