• pd-vilina-vodica-5
  • pd_vilina_vodica_2
  • pd_vilina_vodica-6
  • pd_vilina_vodica-7
  • pd_vilina_vodica_8

vojvodjanska-treking-liga

Покровитељи Буковачког маратона

PSV.jpg

Huascaran 2013

Ко је на вези

We have 5 guests and no members online

988588
Your IP: 54.162.15.31
Server Time: 2018-09-21 21:21:06

"Горње Подунавље"

21. до 23. децембра 2007.

 

На позив планинара из Планинарско алпинистичког клуба "Celtis" из Сомбора (бивши Сомборски огранак ПСД "Поштар" Нови Сад) у времену од 21. до 23. децембра ове године боравили смо у Сомбору, учествујући на њиховој годишњој Скупштини, а затим првој акцији коју су организовали као самосталан клуб.

Скупштина је одржана у просторијама "Партизана" Сомбор уз учешће гостију из Мојковца, Београда, Суботице и Новог Сада (Жељка Вучковић, Мирослав Самарџијевић и Негомир Гајинов). Након кратке презентације акција на којој су планинари овог клуба учествовали у 2007. години, презентиран је и план акција за 2008. годину. Скупштина је протекла у свечарској атмосфери уз честитања на осамостаљењу и са жељама за што успешнији будући рад.

Акција "Горње Подунавље" почела је у суботу 22.12. ујутро, превозом аутобусом до Бачког Моноштора, одакле смо уз пратњу водича Биљане из "Војводинашума" кренули у део Специјалног резервата природе "Горње Подунавље" које се назива Моношторски рит. Вођени симпатичним водичем прошли смо шетном стазом Штрбац и обишли локалитете Киђош, Слатина и Шаркањ као и део који се назива Козара. Симпатични водич нам је о сваком локалитету рекла основне податке као и податке о флори и фауни овог резервата.

 

 

Након што смо се растали са Биљаном (која се морала вратити својим радним обавезама) стари шумар чика Анта нас је повео даље преко "Чешког" моста који прелази преко Великог Бачког канала, у део резервата према Дунаву. Крећући се "бентом" и делом кроз шуму обишли смо канале, дунавце и меандре који плодну Панонску равницу пресецају у разним правцима чинећи овај резерват онаквим какав јесте.

Први део акције се завршио у Бачком Моноштору са пређених 26 километара, а затим аутобусом до Сомбора.

У Сомбору су нам домаћини приредили вечеру изненађења, а то је био паприкаш од дивље свиње. Уз паприкаш, пиће, живу музику и добро расположење провели смо једно лепо вече, али с обзиром на планирани наставак акције у недељу на спавање смо отишли мало раније него што је то уобичајено (око 23 сата).

Други део акције одвијао се у недељу у делу резервата који се назива Апатински рит. Атобусом смо се пребацили до управне зграде ЈП "Војводинашуме" Апатин на локалитету "Храстова греда". Уз пут у Апатину нам се придружио Бојан из "Војводинашума", наш водич за тај дан.

Циљ ове шетње која је била дуга нешто више од 15 километара је био обилазак дела резервата који се назива Бестремент и излазак на обалу Дунава преко пута ушћа Драве у Дунав. Циљ је остварен "без губитака", а наш водич Бојан је заслужан да смо и о овом делу резервата научили пуно тога.

На инсистирање домаћина, Ивана Домића и Ивана Томика нас троје из Новог Сада (Жељка, Мирослав и ја) ово дивно дружење завршили смо у Градској кафани у Сомбору уз изврсне "уштипке" са роштиља и одлично Апатинско пиво.

За оне који би из овог извештаја желели нешто и да науче дајем кратак опис Специјалног резервата природе "Горње Подунавље":

Специјални резерват природе "Горње Подунавље" заштићено је природно добро I категорије, које се простире уз леву обалу реке Дунав, од 1.367. до 1.433. км његовог тока. Део је великог ритског комплекса који се протеже и кроз суседне Мађарску и Хрватску и посматрано у целини, представља једно од последњих великих поплавних подручја на тлу европског континента.

Чине га два велика рита, Моношторски и Апатински, који заједно творе 19.648 хектара шума, ливада, бара и мочвара, укључујући саму реку Дунав и њене бројне меандре. Обимни мелиоративни радови предузети на исушивању земљишта у последња два века проузроковали су да се данашње подручје под утицајем плавних вода друге највеће европске реке сведе на уски појас уз Дунав, тако да данашње границе резервата представљају само остатак некада много распрострањенијих ритских екосистема на тлу Панонске низије. Изградњом одбрамбеног насипа 60 - тих година прошлог века још једном је драстично измењен водни режим у том подручју што је даље угрозило опстанак подунавских ритова. Тада су ти предели, ваљда последњи пут, избегли судбину да буду потпуно искрчени и претворени у обрадиво земљиште. Па ипак, захваљујући својој аутентичности, целовитости, као и задржаној изворности то природно добро данас ужива висок степен заштите.

Горње Подунавље налази се под јаким утицајем Дунава и његовог водног режима и управо то је узрок изузетног биодиверзитета овог подручја. Многе ретке и угрожене врсте нашле су ту уточиште.

Ту бележимо изузетно богатство орнитофауне у којој се истичу ретке врсте као што су орао белорепан (Haliaeetus albicilla) и црна рода (Ciconia nigra). Горње Подунавље насељава највећа популација европског јелена (Cerus elaphus) у нашој земљи, једна од последњих таквих у аутентичном ритском амбијенту. Такође, на подручју резервата очувана су нека од најбољих мрестилишта на 2.857 км дугом току реке Дунав: Стари дунавац, Петреш, Сребреница и Стаклара. Густе, готово непроходне ритске шуме аутохтоних топола и врба данас су готово реликтног карактера. Кукурјак (Eranthis hyemalis), ребратица (Hotonia palustris) и борак (Hippuris vulgaris) неке су од најугроженијих врста које своје уточиште налазе на овим просторима.

Чињеница да Горње Подунавље насељава велики број ретких врста с једне стране храни нашу сујету, али нас заправо опомиње и скреће пажњу на то да је судбина њиховог опстанка у нашим рукама.

Људи су одувек градили своје заједнице уз плодне речне алувијуме. Тако и овде. Човек од давнина настањује ово подручје и зато Горње Подунавље једино можемо посматрати у контексту садејства природе и човека. Дунав, самим тим што представља извор живота за многе биљне и животињске форме, пружао је и пружа могућности човеку за бављењем разним делатностима, од којих је, нарочито у прошлости, зависио његов опстанак. Велика река је много тога дала човеку, а каткад знала још више да узме. Посматрајући географске карте, уочавамо да се Дунав током векова стално мешкољио, вероватно покушавајући да пронађе неки свој мир, идеалан ток. У том плесу по панонској равници човек је увек био његов верни пратилац. Управо због тога се временом и формирала посебна иконографија и култура живљења у Подунављу. Нека насеља, попут легендарног Бодрога, нашла су се на путу моћној реци и заувек нестала у њеним вировима. Друга, пак, и данас негују изворни фолклор и колорит Подунавља, као што су Бачки Брег, Бездан, Бачки Моноштор или Сонта. Савремено схватање заштите природе, које базира на принципима одрживости, претпоставља активну улогу људи, нарочито локалног становништва, које представља окосницу заштите и развоја природних добара. Јер реч је о живом и активном процесу који подразумева својеврсно "откључавање" природе смањујући притисак који намеће експлоатација, а окрећући се ка узгоју, заштити, туризму, едукацији и томе сличним формама.

  

Негомир Гајинов

водич излета и похода МБ 300