• pd-vilina-vodica-5
  • pd_vilina_vodica_2
  • pd_vilina_vodica-6
  • pd_vilina_vodica-7
  • pd_vilina_vodica_8

vojvodjanska-treking-liga

Покровитељи Буковачког маратона

PSV.jpg

Huascaran 2013

Ко је на вези

We have 37 guests and no members online

996142
Your IP: 54.146.195.24
Server Time: 2018-11-13 18:32:28

"Стаза изненађења"

02.12.2007.

 

Био сам јако обрадован, а такође и поласкан када ми је на састанку ПД "Вилина водица" у среду 28.11.2007. године понуђено да у недељу 02.12. водим акцију под називом "Стаза изненађења". Иако себе сматрам искусним планинаром вођење ове акције ми је створило и малу трему, јер то ми је вођење прве акције у мом будућем друштву. И поред свег мог искуства и познавања Фрушке Горе, као и познавања људи који ће ми се придружити на овој акцији, трема је чинила своје, а нарочито када сам у сарадњи са Мирославом Самарџијевићем испланирао стазу, јер један део планиране стазе нисам прошао, али имајући поверења у Мирослава ипак сам се одлучио да планираном стазом поведем оне који ми се у недељу прикључе.

Осим поверења које сам имао у мог колегу и пријатеља Мирослава, био сам сигуран да ће ми и колеге из "Вилине водице" пружити потребну помоћ у реализацији ове акције и у томе се нисам преварио.

Недеља 02.12.2007. године је осванула окупана сунцем, тако да је било тешко поверовати да се ради о децембру месецу, пре би се рекло да је у питању април.

Самим тим што је дан био предиван и расположење међу окупљеним планинарима је било на нивоу. Код окретнице аутобуса у Буковцу окупило се укупно 12 планинарки и планинара. Присутни су из ПД "Вилина водица": Ана Вјерг, Јелисавета Љубинковић, Босиљка Коларски, Тина Грмаш, Бранислав Вјерг, Миливој Подрашчанин, Зоран Новаковић и Зоран Грмаш, те из ПСД "Поштар": Жељка Вучковић, Лајош Бугаџија, Мирослав Самарџијевић и Негомир Гајинов.

У 9,10 група је кренула стазом "Буковачког маратона", према извору Вилина водица. Након изласка из села широки колски пут је био пун блата, тако да су нам, иако смо покушавали да пронађемо стазу без блата, већ код скретања у шуму ципеле били потпуно блатњаве.

Прва корекција планиране стазе је уследила код скретању у шуму, где смо на иницијативу Милета ипак продужили право и делом "стазе Вилењака" (око 500 м) дошли  до једне "викендице" кроз чије смо двориште ушли у шуму на стазу покривену опалим лишћем и без блата. После лаганог успона дошли смо до скретања ка "Дебелом храсту" и након тога до извора. На извору изненађење (иако смо то већ чули на састанку од Банета), мештани Буковца су самоиницијативно уредили извор.

Након краћег одмора и снабдевања водом кренули смо даље стазом "Буковачког маратона" према "Дебелом храсту", али смо након мало јачег успона уз брег, где се требало потрудити да због блата не дође до клизања уназад, скренули ка видиковцу и убрзо изашли на гребен одакле је најлепши видик на Буковац, Нови Сад, па чак поглед при лепом времену допире и до Ковиља, моста код Бешке итд.

На видиковцу смо мало засметали једном ловцу који је недовршену викендицу искористио као "чеку". Гребеном смо даље кренули у правцу дома под Главицом. Нисмо скретали на стазе које су се спуштале ка Вучјем долу, мада смо у једном тренутку то покушали, али је покушај пропао јер је стаза на коју смо скренули водила само до оближњих кошница. Дошавши изнад сунчане долине и угледавши дом под Главицом скренули смо те се стрмином спустили, да би кроз један воћњак скратили пут и јаким успоном стигли до дома. Уз Марино кувано црно вино, које је било ипак мало више разблажено, прикупили смо изгубљену енергију и након пола сата наставили даље.

Већ приликом поласка од дома под Главицом уследило је изненађење, јер је пет учесника одустало од даљег пута. Одустали су се задовољили са до тада пређених 6 км. и толико у повратку до  Буковца.

"Седам величанствених" који су наставили даље су: Тина, Жељка, Миле, Зоран, Лајчика, Мирослав и Црни. Уследио је спуст на Парагово и након тога пробијање поред асфалтног пута до базе зимске службе на око 200 метара пре раздвајања асфалтног пута ка успону на Венац.

Ушавши на овом месту у шуму, а то је део од кога сам највише стрепео, јер никада пре нисам прошао ту стазу, кренули смо уз поток и узбрдо. Међутим видевши да се не ради о стази коју смо планирали, извршили смо корекцију, тако што смо се одвојили од потока и кретањем ка југо-истоку и узбрдо изашли на широку шумску стазу, која је обећавала да ћемо њоме изаћи на гребен Велики Кусак како је било планирано. Крећући се овом стазом у једном тренутку смо наишли на "плаву маркацију", али тада нисмо били спремни да наставимо њоме, него смо и даље следили немаркирану стазу којом смо кренули. Након неког времена наишли смо на стазу која је имала недовршену маркацију (маркиране су само беле линије). Знатижеља је превладала те смо кренули том стазом и увидели да то није маркирао озбиљан планинар, јер је стаза прилично тешка, са великим успонима. На крају те стазе наишли смо на датум август 2005. године. Убрзо након тога смо избили поново на "плаву" стазу и крећући се њоме попели на гребен Велики Кусак. Стално идући гребеном према југу изашли смо на Партизански пут, на око 2 км. пре торња.

С обзиром да су се на шумској стази која води ка торњу видели трагови гума, кренули смо асфалтом јер је ту била мања вероватноћа од сусрета са "лудим" мотористима. Приликом изласка на асфалт имали смо дилему да ли отићи до "Информативног центра" на пиво или наставити без пива. Превладала је ипак жеља да се раније стигне у Буковац, уз наду да ради "Ића", због пива.

Дошавши до Астала Зоран и Миле су по ко зна који пут утврдили да на Асталу још увек нема путоказа за Буковац, али смо се сложили да није ни потребан пошто су сви правци обележени, а онај необележени не може да води нигде друго до у Буковац.

Уз прихваћене сугестије Милета и Зорана за избегавање блатних стаза кроз шуму до Пајине викендице и даље преко Селишта, дошли смо до "војске" где је GPS показао да смо прешли 18,5 км. Лагано поред асфалта смо се спустили до "Иће", било је 15,00 часова, GPS је показао да смо прешли укупно 21 км. Уз добро хладно пиво код "Иће" смо се сложили да нам је ова шетња свима пријала.

Морам на крају рећи да се надам да сам, иако ограничен обавезом да стаза мора кренути из Буковца и тамо се и вратити, успео уз асистенцију и помоћ свих учесника излета, направити излет који је бар мало изненадио и Буковчане, а код свих унео промену у суморну свакодневницу и на леп начин обележио скори почетак зиме.

                                                                                             Негомир Гајинов

                                                                                водич похода и излета МБ 300