• pd-vilina-vodica-5
  • pd_vilina_vodica_2
  • pd_vilina_vodica-6
  • pd_vilina_vodica-7
  • pd_vilina_vodica_8

vojvodjanska-treking-liga

Покровитељи Буковачког маратона

sport-i-omladina-vojvodine.jpg

Huascaran 2013

Ко је на вези

We have 18 guests and no members online

988678
Your IP: 54.162.15.31
Server Time: 2018-09-21 22:19:01

ДОЧЕК НОВЕ 2008. ГОДИНЕ НА ДЕБЕЛОМ БРДУ

 

Јесте да смо се са дочека вратили пре скоро недељу дана, да нисам имала времена да седнем и написмено пренесем своје утиске, да је Бранкица рекла како ће написати овај извештај и да је сад већ поноћ… ипак, ево ме, куцам, покушавајући да похватам све мисли које ми јуре кроз главу. Повод за писање јесте  дочек Нове године на дому на  Дебелом Брду,  а тема је… па, видећете.

 


 

          Пре свега, морам нагласити да, иако сам почела на време да тражим  дестинацију наше новогодишње туре, то није био ни мало лак посао. Потенцијалне дестинације,  које су због објективних разлога отписане, биле су Тара,  Дивчибаре, Рудник... Број заинтересованих је варирао како су се шансе да се уопште негде нешто организује расле и падале. На крају је весела дружина (од 18 душа) нашла своју одредницу управо на 40-ом км од Ваљева на превоју Дебело брдо (које је познато по томе што се у зимским периодима препоручује обавезна зимска опрема, чак и избегавање Ј, што смо накнадо повезали Ј).

 

Што се превоза тиче, морали смо преседати у Београду, где смо успели да “ућаримо” перонске жетоне Ј. У дом смо стигли по мраку. Прва ствар која нас је одушевила је била звездано небо. Звезде су биле надохват руке, а видљивост невероватна. Са еланом кренусмо ка дому и,како су се кораци умножавали, снег био дубљи, а терет у рукама отежавао, елан је опадао…. и поново порастао, кад смо видели осветљену кућицу у даљини. Да, то је био дом. Горе: 18-о креветна соба, кревети на спрат, пећ на чврсто гориво. Доле: велика трпезарија са “бубњаром” и кухиња.  А, купатило… па, улазило се са спољне стране, без грејања. Међутим, тај проблем и није био проблем Ј , пошто је наш неустрашиви Боле донео кварцну пећ. На све смо мислили Ј .

 

Дане смо проводили у шетњи (Јабланик, Велики и  Мали Повлен, Маљен, манастир Пустиња, село Поћута са све кафаницом…). Време нас је послужило, те нам  јакне готово и нису биле потребне.

 

Свако вече смо, наравно, правили журке. Наша Сашка се побринула за музику, поневши са собом лаптоп, од Срђе  смо добили програм за караоке, Ивана је била дословно домаћица куће, Боле главни ложач, а ја сам саму себе задужила за изненађења. Тако је сам дочек почео са 200-тинак балона, угашеним светлом и  гомилом свећица, маскама (које сам правила скоро недељу дана),сви смо били “нашљокани” (посути шљокицама), а у поноћ -  шампањац, валцер и прскалице! Наравно, нису изостали, сад већ традиционални плесови планинара: ламбада, макарена, сиртаки, сад већ свима позната кореографија уз песму "Коцка до коцке- коцкица" и, наравно, народна кола. Све у свему, савршено вече.

 

Спавање је било, па…  како за кога. Ко је успео да заспи пре хркача ,тај је и спавао, ко није, учествовао је у караокама до раних јутарњих часова Ј. У сваком случају, доживљај је спавати у 18-о креветној соби, бар неколико вечери.

Дом смо делили са планинарима из ПД "Раднички" из Београда, али о томе други пут Ј, а у посети су нам били и Крагујевчани и Ваљевчани.

 

У повратку (02.01.2008.год.) смо обишли и прелепи манастир Каону, а у Нови Сад смо стигли  у раним вечерњим часовима.

Главни разлог за писање извештаја у ове ситне сате је следећи: како сам готово све сама организовала, приредила гомилу изненађења и како нам је свима било лепо, на инсистирање Бранкице и Сашке да се обавезно сви састанемо, сад већ по традицији, у "Бистроу", била сам пријатно изненађена. Наиме, моје драго друштванце ми је купило  врећу за спавање, као поклон у знак захвалности за леп провод. Била сам затечена и  одушевљена   и једва  сам чекала да дођем кући,  прво да испробам врећу, а онда све напишем :-). Још једном морам, овако јавно, да се захвалим свима и надам се да ће наше пријатељство трајати дуго, да ћемо заједно освајати још гомилу врхова и правити гомилу еxтра журки. Ја, искрено, једва чекам нову прилику да поново организујем дружење, да се сви заједно лепо проведемо и уживамо у пријатељству и ситницама које живот чине.

 И за крај, песма која се често чула са звучника тих пет потпуно испуњених дана, а која је уједно како тема, тако и закључак ове приче:

 

 

 

У СВЕТУ ПОСТОЈИ ЈЕДНО ЦАРСТВО,

У ЊЕМУ ЦАРУЈЕ ДРУГАРСТВО,

У ЊЕМУ ЈЕ СВЕ ЛЕПО,

У ЊЕМУ ЈЕ СВЕ НЕЖНО, У ЊЕМУ СЕ СВЕ РАДУЈЕ…

 

И СВИ ТРЕБА ДА ЗНАЈУ ШТА ДРУГАРСТВО ЗНАЧИ, ЗАЈЕДНО СМО ЛЕПШИ, ЗАЈЕДНО СМО ЈАЧИ!!!!

 

Славица